Kada nas tim pita odakle da krene sa sortiranjem, uvek polazimo od navike, ne od estetike. Cilj je da najčešće korišćeni komadi budu najbliže ruci, a da prostor ostane pregledan. Ovaj redosled koraka je praktičan i prilagodljiv većini kuhinjskih ormarića i polica.
Prvo napravimo brzu inventuru po situacijama serviranja: doručak, svakodnevni ručak, gosti, praznici i sezonske prilike. Zatim svaku grupu podelimo na “svakodnevno”, “povremeno” i “retko”. Tek posle toga odlučujemo gde šta ide, da ne bismo kasnije premeštali sve iznova.
Sledeći korak je mapiranje zona po visini polica, jer visina diktira sigurnost i brzinu pristupa. Donje i srednje police su najbolji kandidati za teže komade i ono što se često uzima. Gornje police čuvamo za retko korišćene setove i lagane dekorativne elemente.
U najpristupačnijoj zoni držimo tanjire i činije koje se stalno koriste, složene po veličini i sa jasnim “gornjim” komadom za brzo skidanje. Ako je moguće, ograničimo broj aktivnih gomila kako bismo izbegli gužvu i naslagavanje bez kontrole. Ostavimo malo praznog prostora oko najčešćih komada da se ne kače ručke i ivice.
Za srednju zonu biramo komade za povremeno serviranje, poput zdela većeg formata, činija za salatu ili posuda za grickalice. Tu nam pomaže raspored po vrstama serviranja: sve za salate zajedno, sve za priloge zajedno, sve za dezert zajedno. Tako se komplet za jednu namenu uzima u jednom potezu, bez traženja po više polica.
Poslužavnike i tacne držimo odvojeno od tanjira, idealno uspravno u držaču ili razdelniku, kako se ne bi grebali i kako bi svaki bio vidljiv. Ako se slažu horizontalno, ograničimo sloj i ubacimo podloške između osetljivih površina. Ovim pristupom smanjujemo rizik od oštećenja i ubrzavamo izbor odgovarajuće veličine.
Za zaštitu osetljivih komada koristimo filc, neklizajuće podloge ili tanke razdvajače, posebno kod glaziranih keramika i stakla. Teške komade ne stavljamo na vrh krhkih, čak i ako deluje uredno u trenutku slaganja. Takođe izbegavamo pretesne rasporede gde se ivice dodiruju pri svakom izvlačenju.
Kombinovanje otvorenih i zatvorenih zona radimo po principu “izložiti stabilno, sakriti promenljivo”. Na otvorene police idu vizuelno ujednačeni komadi koje često koristimo i lako brišemo od prašine. U zatvorene elemente smeštamo setove koji se ređe izvlače, kao i stvari koje bi vizuelno pretrpale prostor.